Atletika - Klađenje Online

Samo uz Meridianbet oseti čari klađenja na atletiku i sve njene discipline.
Meridian online kladionica ti daje mogućnost da se kladiš na discipline kao što su bacanje kugle, skokovi u vis, trčanje na 100m i mnogo drugih.
Tokom godine se odigra veliki broj atletskih disciplina. Skoro u svakom trenutku postoji neka vrsta takmičenja. To znači i veliki broj mogućnosti za tebe na koje možeš da se kladiš.
Svetsko prvenstvo u atletici na otvorenom i Svetsko dvoransko prvenstvo u atletici se održavaju neizmenično svake druge godine. Dodaj na to i Evropska prvenstva sa istim karakteristikama i dobijaš ogroman broj disciplina na koje se možeš kladiti.
Tu su i neizostavne Olimpijske igre koje predstavljaju najbitniji sportski događaj na svetu. To je posebno izraženo kada je atletika u pitanju.
Meridian prati sva takmičenja vezana za atletiku i nudi ih kao deo svoje redovne ponude. Dovoljno je da posetiš našu online kladionicu i započneš klađenje na skok u dalj, troskok, trku sa preponama ili bilo koju drugu atletsku disciplinu.

Šta je Atletika?

Atletika je sportska grana koja obuhvata niz različitih sportova koji uključuju trčanje, bacanje raznih objekata kao i skakačke discipline.
Zbog količine, kompleksnosti i sveobuhvatnosti različitih disciplina, atletika se popularno zove “Kraljica Sportova”.
Atletika je osnova za sve druge sportove. Povećana snaga, izdržljivost, brzina i okretnost su samo neke od benefita koje se dobijaju vežbanjem atletskih disciplina.
Olimpijske igre su se održavale čak i u antičkoj Grčkoj, a atletika je i tada bila aktuelna dok su njene discipline bile glavni događaj tog takmičenja.
Organizator većine bitnih takmičenja u atletici je Međunarodna asocijacija atletskih federacija (IAAF) koja je osnovana 1912. godine.
Uz našu online kladionicu možeš se kladiti na bilo koje od ovih takmičenja i na koju god disciplinu želiš.

Atletika u doba antike

Kada je u pitanju trčanje, skakanje, hodanje i bacanje kao atletske discipline, onda se može reći da su ovi sportovi bili prisutni čak i u praistoriji.
U raznim egipatskim grobnicama, starijim više od 4000 godina, se mogu naći ilustracije koje simbolizuju trčanje i skakanje u vis kao aktivnosti u kojima su se ljudi tada takmičili.
Na drevnim keltskim Tajlteanskim igrama održanim oko 1800. godine p.n.e. su se mogle videti atletske discipline poput bacanja kugle i trčanja.
Pregršt antičkih festivala i takmičenja održanih kasnije je na svom repertoaru imalo bar neku atletsku disciplinu.
To dovoljno govori koliko je atletika zapravo preteča svih poznatih sportova danas. Svi oni imaju uporište u njoj i njenim disciplinama i sa razlogom nosi titulu kraljice svih sportova.

Moderna era atletike

Nekoliko različitih izdanja Olimpijskih igara u 18. i 19. veku vraćaju atletiku u fokus. Ovaj period obeležava i uvođenje metričkog sistema u sport generalno pa i u atletiku.
Razna atletska takmičenja su održavana sredinom 19. veka širom Engleske da bi 1880. godine bila osnovana i prva amaterska atletska asocijacija u istoj zemlji.
Ova asocijacija je počela da održava godišnje šampionate, a istim stopama je krenula i atletska asocijacija osnovana u Americi.
Ove dve asocijacije uz Savez francuskih atletskih sportskih društava su zaslužni što je atletika postala standardizovana i kodifikovana na svetskom nivou.
Prve moderne Olimpijske igre održane 1896. godine nisu mogle proći bez atletskih disciplina kao glavnim aktivnostima ovog takmičenja.
Od tada je atletika sastavni deo svih Olimpijskih igara. A od 1928. godine su uvedena i ženska takmičenja u atletski program.
To znači da su sva atletska takmičenja dostupna za tebe da se kladiš kako u muško takoj i u ženskoj kategoriji.

Atletska borilišta

Atletika i njene discipline su u početku održavane samo na otvorenom. Međutim 1860-ih je počelo održavanje u zatvorenom prostoru što se zadržalo do dana današnjeg..
Zbog atmosfere, vetra i različitih dimenzija stadiona bilo je potrebno razdvojiti takmičenja u zatvorenom od onih na otvorenom.

Atletika na otvorenom

Mesto na kome se održavaju skoro sve atletske discipline naziva se atletski stadion. To je najčešće fudbalski stadion sa stazom oko njega. Ta staza se sastoji iz 8 traka koje su obeležene crtama.
Zbog dužine staze od 1400m, izvode se razne trkačke discipline na 100, 200 i 400 metara. Takođe se može videti i trčanje sa preponama na 3000 metara.
Pravi deo staze se koristi za zaletalište i doskočište za discipline kao što su skok u dalj, skokovi u vis i skokovi sa motkom.
Travnati deo atletskog stadiona se koristi za discipline poput bacanje kugle, koplja i kladiva.

Atletika u dvorani

Dvorana ima sve funkcionalnosti i karakteristike atletskog stadiona. Jedina razlika je u veličini. Borilište u dvorani je znatno manje od stadiona.
Velika prednost koju ima dvorana jeste odsustvo vetra koji u velikoj meri utiče na rezultate disciplina na atletskom stadionu.
Staza za trčanje u dvorani je dužine 200m, što je sasvim dovoljno za trkačke discipline, skokove u dalj, vis i sa motkom.
Discipline koje zahtevaju travnatu podlogu se ne izvode u dvorani dok se vrlo često trke na 100m skraćuju na 60m.

Discipline u atletici

Sve atletske discipline se mogu podeliti u 4 kategorije. To su trkačke, bacačke i skakačke discipline kao i višeboj.
Trkačke discipline su najmnogobrojnije. Osim trka na 60m (dvorana), 100, 200m i 400m postoje i trke na 800m, 1500m, 3000m, 5000m, 10000m i maraton.
Zatim, tu je i štafeta gde 4 različita takmičara iz iste ekipe trče određene deonice prenoseći štafetnu palicu. Karakteristične štafetne trke su 4x100m i 4x400m.
Sledeće su trke sa preponama koje mogu biti visoke ili niske. Visoke prepone uključuju trke u dvorani na 60m (muškarci i žene) i na otvorenom 100m (žene), 110m (muškarci)
U kategoriji niske prepone spadaju 400m prepone i 3000m prepreke, tj. stipl.
Poslednja trkačka disciplina jeste brzo hodanje koja uključuje deonice na 10km, 20km i 50km.
Što se tiče bacačkih disciplina, karakteristični sportovi su bacanje kugle, bacanje koplja, bacanje kladiva i bacanje diska.
Predstavnici skakačkih disciplina su skokovi u vis, skok u dalj, skok motkom i troskok.
Višeboj je disciplina koja je miks svih ostalih atletskih disciplina. Višeboj za žene se zove sedmoboj i uključuje 7 disciplina. Višeboj za muškarce se naziva desetoboj i uključuje čak 10 različitih disciplina.
Zbog kompleksnosti i težine ovog sporta, takmičenje traje 2 dana. Nema sumnje da su višebojci verovatno najspremniji sportisti na planeti.

Svetski rekordi u atletici

Zbog različitih uslova u dvorani i na otvorenom bilo je potrebno voditi zasebnu statistiku. Zbog toga postoje posebni svetski rekordi u atletici na otvorenom i u dvorani.
Nesumnjivo da je možda najpoznatiji atletičar koji poseduje neki svetski rekord Jamajčanin Jusejn Bolt. On drži svetski rekord u trci na 100m i 200m i deo je štafete 4x100m.
Osim njega, poznati svetski rekorderi u atletskim disciplinama su Jan Železni u bacanju koplja, Havijer Sotomajer u skoku u vis i Jelena Isimbajeva u skoku motkom.
Postoji veliki broj svetskih rekordera jer postoji i veliki broj disciplina i kategorija. Nesumnjivo da su atletiku obeležili mnogi veliki šampioni i rekorderi čiji su poduhvati nadljudski.

Atletika u Srbiji

Srbija ima jako dugu istoriju u atletskim disciplinama. Takmičenja u atletici se pominju još davne 1865. godine.
Godinama kasnije pa sve do današnjeg dana, srpsku atletiku su obeleželi mnogi poznati atletičari.
Najpoznatiji srpski atletičar svih vremena je Dragutin Topić koji se takmičio u disciplini skok u vis. Njegov nacionalni rekord još uvek nije oboren.
Najpoznatija atletičarka iz Srbije je čuvena Vera Nikolić koja je zbog svojih uspeha na međunaordnoj sceni postala poznata kao Zlatna Vera. Sa nepunih 20 godina ona je postavila svetski rekord u trci na 800m.
U današnje vreme titula najbolje srpske atletičarke ide u ruke Ivane Španović. Ona drži nacionalni rekord u skoku u dalj za žene. Trostruka je uzastopna evropska šampionka i ima bronzanu medalju sa Olimpijskih igara u Riju 2016. god.